Manja Šumadinac

Manja Šumadinac

Manja Šumadinac

Voditelj radionica RAR-a u Beogradu, polaznik terapeutskog treninga

Sve što se događalo u mom životu na privatnom i poslovnom planu nekako je vodilo do toga da postanem terapeut. Još krajem osnovne i početkom srednje škole je počelo moje intenzivno istraživanje popularne psihologije sve iz potrebe da pomognem sebi. Detinjstvo obojeno gubicima i traumama je učinilo da „sazrim“ pre vremena (mada sad znam da to nije bilo pravo sazrevanje), pa sam tako praktično kao klinka krenula „putem kojim se ređe ide“ i počela samostalno da radim na sebi.

Nakon završenih studija menadžmenta i posla koji me nije ispunjavao, potreba da radim nešto što mi daje osećaj smisla me je odvela do časopisa „Mama“ gde sam u početku prodavala oglasni prostor. Kasnije sam se, zato što sam i sama mama, preorijentisala na pisanje tekstova o roditeljstvu, i uređivanje časopisa, zahvaljujući čemu su mi se otvorile oči za mnoge stvari, a spoznaja da je najvažnije da mama bude dobro kako bi i dete bilo srećno me je podstakla da krenem na psihoanalitičku psihoterapiju i da se suočim sa rešavanjem depresije, anksioznosti i raznih drugih nelagoda sa kojima sam do tada živela. Nažalost ni nakon pet i po godina redovne psihoterapije nisam osećala da sam prevazišla sva neprijatna stanja. Trebale su mi informacije o tome šta mi se dešava i zašto, i sve vreme sam osećala da mi u takvoj vrsti terapije nedostaje duhovnost, kao i povezanost sa telom. Moje biće je zapravo tragalo za celovitošću i za načinom da povratim i prigrlim odavno otcepljene delove sebe.

I tada su mi se otvorila nova vrata. Počela sam da radim kao novinar za časopis „Sensa“, što mi je donelo mnogo zanimljivih susreta i intervuja sa vodećim domaćim i svetskim učiteljima i terapeutima različitih pravaca. Pohađala sam sve seminare na koje sam bila pozvana i kroz tih nekoliko godina sam proširila svoja znanja iz psihologije i duhovnosti, i stekla dragocena iskustva.

Tako sam stigla i do IPD Centra u Zagrebu, gde sam konačno dobila dublje razumevanje za svoja unutrašnja stanja, i što je još važnije našla sam način da kroz integralnu psihoterapiju u čijoj je osnovi telesno orijentisan psihoterapijski rad, „proradim“, kako mi to kažemo, emocije koje su me opterećivale, povežem se sa svojim telom i Jastvom, i da konačno pronađem unutrašnji mir i sredim svoj život.

Danas vodim Udruženje INTEGRO u Beogradu, u okviru kog posluju IPD Centar i Centar prirodno roditeljstvo, vodim radionice programa Roditeljstvo i Rani razvoj-uticaj na život, asistent sam na radionicama Ličnog razvoja i radim kao terapeut ličnog razvoja pod supervizijom. Pronalazim ogromno zadovoljstvo u radu sa ljudima i u tome da znanje i energiju koju sam dobila od svojih terapeuta, prenosim i pružam drugima.